Roditelji ♥

Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu. Ipak, izgleda zgodno primetiti da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja, i da postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.

Čuvanje i podizanje

Roditelji čuvaju i podižu dete tako što se oni lično staraju o njegovom životu i zdravlju, ali pritom ga ne smeju podvrgavati ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju njegovo dostojanstvo. (Shodno tome, katkad popularni „vaspitni šamari“ mogu dovesti do toga da roditelj bude lišen roditeljskog prava, ako ne i do krivične presude). Takođe, roditelji su dužni da štite svoje dete od takvih postupaka drugih osoba.

Ako je dete predškolskog uzrasta, roditelji ga ne smeju ostaviti bez nadzora. Ulogu „nadzirača“ može obavljati samo osoba koja ispunjava zakonske uslove za staratelja.

Odlučivanje

„Tvoje je da slušaš!“: ova omiljena roditeljska uzrečica zaista ima uporište u zakonu, ali samo u određenoj meri. Dok je dete malo, sve odluke o njegovom životu, obrazovanju, vaspitanju i drugim važnim pitanjima donose roditelji (i ovde je važno naglasiti da te odluke moraju biti u skladu sa najboljim interesima deteta).

Vremenom, dete stiče sve veći uticaj na odluke koje ga se tiču. Već sa navršenih 10 godina starosti, ono „može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima“; kad napuni 15, može slobodno da upravlja svojom imovinom, ali i da, u slučaju razvoda roditelja, samo odluči sa kojim će od njih dvoje živeti; po 16. rođendanu, dete može da odluči da stupi u brak – doduše, samo uz dozvolu suda, koji će proceniti da li je dovoljno zrelo za takav korak.

Vaspitanje

Kako to lepo kaže član 70 Porodičnog zakona Republike Srbije – roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.

Obrazovanje

Roditelji su dužni da svom detetu obezbede osnovno školsko obrazovanje, a o finansiranju i drugim vidovima podrške tokom daljeg školovanja obavezni su da se brinu „prema svojim mogućnostima“. Zakon ne uskraćuje pravo roditeljima da detetu obezbede obrazovanje u skladu sa njhovim verskim i etičkim uverenjima.

Zastupanje

Roditelji su zakonski zastupnici svog maloletnog deteta, što znači da obavljaju razne pravne poslove u njegovo ime i u njegovu korist. Za zastupanje deteta nije im potrebno nikakvo ovlašćenje; oni imaju to pravo i obavezu samom činjenicom da su roditelji.

Zastupanje ne mora uvek biti zajedničko, nego se na osnovu sporazuma roditelja može odrediti da samo jedan od njih zastupa dete. Ako roditelji deteta ne žive zajedno, dete zastupa roditelj kome je ono povereno. U slučaju kada je roditeljsko pravo jednog roditelja prestalo (roditelj umro, nepoznat ili lišen roditeljskog prava) – zastupanje vrši samo drugi roditelj.

Izdržavanje

Roditelji su obavezni da izdržavaju maloletno dete. Ako dete odluči da studira, obaveza roditelja traje dok ne završi fakultet, a najkasnije do njegovog 27. rođendana (naravno, samo ako postoje opravdani razlozi za to: ako obnavljaš godinu za godinom bez namere tu išta da menjaš, imaju pravo da „zavrnu slavinu“.)

Ako dete nije sposobno za rad, obaveza izdržavanja traje sve dok dete tu sposobnost ne stekne. Ako roditelji nisu živi, ili ako nemaju dovoljno novca za izdržavanje, ovu obavezu preuzimaju ostali krvni srodnici u pravoj ushodnoj liniji – dede i babe, pradede i prababe i tako dalje (bože zdravlja!).

Obaveza izdržavanja uopšte ne znači da roditelji moraju da ti daju pare za letovanje – barem ne po svaku cenu. Visina i struktura izdržavanja određuju se u skladu sa potrebama deteta (koje dalje zavise od „godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja“ deteta), ali i u skladu sa mogućnostima roditelja, koje se određuju prema njihovim prihodima, mogućnostima za zaposlenje i sticanje zarade, imovine, ličnih potreba…. Dakle, uopšte nije tako jednostavno.

Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta

Dok dete ne napuni 15 godina, pravo upravljanja njegovom imovinom imaju roditelji. Posle toga, dete ima pravo da slobodno raspolaže zaradom i imovinom koju je steklo svojim radom, ali uz obavezu da deo novca odvaja za svoje izdržavanje i izdržavanje maloletnog brata ili sestre. Ako je dete punoletno, ono tu obavezu ima u svakom slučaju, a ako je maloletno, samo ukoliko roditelji nisu živi ili nemaju sredstava za izdržavanje.